Uber papiri, šest ključnih stvari u političko-tehnološkom skandalu


Šta su Uber papiri

Uber papiri predstavljaju 124.000 poverljivih dokumenata tehnološke kompanije koje je objavio britanski Gardijan. Podaci otkrivaju, navodi list, kako je Uber kršio zakon, prevario policiju, koristio nasilje nad vozačima i tajno lobirao kod vlada širom sveta.

Dokumenti sadrže elektronske poruke, aj-mesidž i Vocap poruke između najviših rukovodilaca giganta Silicijumske doline, kao i beleške, prezentacije, brifing papire i fakture.

Kako se navodi, u dokumentima se detaljno vidi da je ova kompanija dobijala veliku pomoć od svetskih lidera kao što su aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron i bivša komesarka Evropske unije Neli Kros. 

Fajlovi pokrivaju 40 zemalja i obuhvataju period od 2013. do 2017. godine, period u kome je Uber prešao od startapa do globalnog giganta.

Kako prenosi Gardijan, podaci pokazuju kako je Uber pokušao da obezbedi podršku diskretnim udvaranjem premijerima, predsednicima, milijarderima, oligarsima i medijskim mogulima. 

Ko je izvor

Mark MekGan, bivši glavni lobista Ubera u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi.

MekGan je rekao da je odlučio da progovori zato što veruje da su Uberovi viši rukovodioci svesno prekršili zakone u desetinama zemalja i “prodali ljudima laž” o ekonomskim koristima za vozače gig-ekonomskog modela te kompanije.

MekGan je priznao da je bio deo vodećeg tima Ubera u to vreme i da nije bez krivice. Istakao je da je delimično motivisan kajanjem.

“Žao mi je što sam deo grupe ljudi koja je krivila činjenice da bi stekla poverenje vozača, potrošača i političkih elita. Trebalo je da pokažem više zdravog razuma i da se potrudim da zaustavim ludilo. Moja je dužnost da progovorim i pomognem vladama i parlamentarcima da isprave neke fundamentalne greške. Moralno, nisam imao izbora po tom pitanju”, kazao je MekGan. 

Ko se pominje u Uber papirima

Uber papiri pokazuju da je francuski predsednik Emanuel Makron bio u kontaktu sa osnivačem Ubera Trevisom Kalanikom, da je bivša komesarka EU Neli Kros tajno lobirala za tehnološkog giganta, ali i da je kompanija pokušala da lobira i kod tadašnjeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i sadašnjeg nemačkog kancelara Olafa Šolca, tada gradonačelnika Hamburga.

Pored sastanka sa Bajdenom u Davosu, rukovodioci Ubera susreli su se licem u lice i sa irskim premijerom, Endom Kenijem, izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i Džordžom Ozbornom, tadašnjim ministrom Velike Britanije. U belešci sa sastanka Ozborn je prikazan kao “snažan zagovornik”, navodi list. 

Gardijan piše da je na nivou EU, Uber imao 70 sastanaka na najvišim nivoima u Evropskoj komisiji, uključujući 24 sa komesarima od kraja novembra 2014. godine i da je reč samo o sastancima za koje se zna.

Pored kontakta tadašnjeg francuskog ministra ekonomije Emanuela Makrona i njegovog tima sa Uberom i nezvaničnih sastanaka koje je kompanija imala sa raznim ministrima Velike Britanije, Uber je, navodi list, predugo uživao privilegovan i često privatni pristup donosiocima odluka.

Kako se navodi, Uber je u pokušaju da uguši žestoku reakciju na kompaniju i pridobije izmene zakona o taksiju i radu, planirao da potroši 90 miliona dolara u 2016. na lobiranje i odnose sa javnošću.

Strategija kompanije bila je usmerena na “preskakanje” gradonačelnika i nadležnih za saobraćaj i “kucanje na vrata” centara vlasti.

Gardijan navodi i da je tehnološki gigant platio istaknutim profesorima u Evropi i SAD stotine hiljada dolara za izradu izveštaja koji bi mogli da se koriste kao deo kampanje lobiranja.

Koristeći tehnike uobičajene u političkim kampanjama, Uber je, ističe Gardijan, ciljao profesore kako bi mu pomogli da izgradi pozitivan narativ, odnosno da je stvorio dobro plaćene poslove koje su vozači voleli, isporučio jeftin prevoz potrošačima i povećao produktivnost.

Izveštaji su naručeni dok se Uber borio sa regulatorima u ključnim gradovima širom sveta. Jedan francuski profesor tražio je konsultantsku naknadu od 100.000 evra za izveštaj.

Uber je imao i veliku podršku medija u kojima je prikazivan kao moderna kompanija kojoj se odupiru “prevaziđeni taksisti”. 

Podsticanje kontraprotesta i “grljenje haosa”

Kako je Uber lansiran širom Indije, Kalanikov najviši izvršni direktor u Aziji pozvao je menadžere da se usredsrede na podsticanje rasta, čak i kada “požar gori”.

“Znajte da je ovo normalan deo Uberovog poslovanja. Prigrlite haos. To znači da radite nešto značajno”, rekao je izvršni direktor Ubera u Aziji.

Činilo se da je Kalanik primenio to u praksi u januaru 2016. godine, kada su pokušaji kompanije da preokrenu tržišta u Evropi doveli do protesta taksista koji su se plašili za  egzistenciju u Belgiji, Španiji, Italiji i Francuskoj.

Usred štrajkova taksija i nereda u Parizu, Kalanik je naredio francuskim rukovodiocima da ohrabre vozače Ubera da organizuju kontraprotest masovnom građanskom neposlušnošću.

Upozoren da to rizikuje da vozače Ubera dovede u opasnost od napada “ekstremno desnih nasilnika” koji su se infiltrirali na taksi proteste i Kalanik je, izgleda, prenosi Gardijan pozvao tim da nastavi dalje.

“Mislim da je vredno toga. Nasilje garantuje uspeh. A ovim momcima se mora odupreti, zar ne? Složio sam se da se mora razmisliti o pravom mestu i vremenu”, rekao je Kalinik.

Odluka da se vozači Ubera pošalju na proteste, uprkos rizicima, bila je u skladu sa onim što je jedan viši izvršni direktor rekao za Gardijan da je strategija “naoružavanje” vozača i iskorišćavanje nasilja nad njima kako bi “kontroverza ostala goruća”.

To je bio recept koji je, kako sugerišu procureli mejlovi, ponovljen u Italiji, Belgiji, Španiji, Švajcarskoj i Holandiji.

Kako je Uber odgovorio 

Uberova viša potpredsednica za javne poslove, Džil Hejzelbejker izjavila je da ta kompanija nije i neće da traži izgovore za prošlo ponašanje koje očigledno nije u skladu sa sadašnjim vrednostima Ubera.

“Umesto toga, tražimo od javnosti da nas oceni po onome što smo uradili u poslednjih pet godina i šta ćemo raditi u godinama koje dolaze. Uber je sada jedna od najvećih platformi za rad na svetu i sastavni deo svakodnevnog života za preko 100 miliona ljudi. Prešli smo iz ere konfrontacije u eru saradnje, pokazujući spremnost da sednemo za sto i pronađemo zajednički jezik sa bivšim protivnicima, uključujući sindikate i taksi kompanije”, kazala je Hejzelbejkerova.

Ističe da je kompanija prošla kroz regulaciju u više od 10.000 gradova širom sveta, radeći sa svim nivoima vlasti na poboljšanju života onih koji koriste platformu. 

U odvojenoj izjavi, portparol Trevisa Kalanika rekao je da Kalanik “nikada nije odobrio bilo kakve akcije ili programe koji bi ometali pravdu u bilo kojoj zemlji”

“Nikada nije sugerisao da bi Uber trebalo da iskoristi nasilje na račun bezbednosti vozača. Svaka optužba da je gospodin Kalanik režirao, učestvovao ili bio umešan u bilo koju od ovih aktivnosti je potpuno lažna”, istakao je Kalanikov portparol.

Zašto je Uber lobirao 

Uber je lobirao kod vlada kako bi zaštitio poslovni model.

Taj model se oslanja na privatizaciju profita i socijalizaciju rizika, a ti “rizici” uključuju odgovornost za prava radnika pri zapošljavanju.

Već je bilo pokušaja da se taj gig poslovni model reguliše.

Prošle godine, Vrhovni sud Velike Britanije je presudio da su Uberovi vozači bili “radnici”, a ne “samozaposleni”.

U narednim mesecima poslanici Evropskog parlamenta razmatraće predlog za regulisanje prava radnika za Uber i druge slične platforme. 



RTS / Infomark