U Srbiji je prošle godine bilo 669 samoubistava, ko se odlučuje na takav potez


Skoro svakodnevno u medijima čujemo da je neko sebi oduzeo život tabletama, skokom sa mosta, vatrenim oružjem, vešanjem. Uglavnom, niko ne zna zbog čega. Čak i najbliži kažu da ništa nije ukazivalo na samoubistvo.

Žene su, kažu stručnjaci, sklonije pokušaju suicida, dok ga muškarci češće realizuju, jer znatno manje traže stručnu pomoć i najčešće koriste vatreno oružje.

Ipak, pokazuju podaci, među samoubicama je najviše onih starijih od 65 godina. Razlozi su – gubitak socijalne uloge, osećaj beskorisnosti, usamljenosti, narušeno zdravlje. U Centru za mentalno zdravlje kažu da je najvažnije pravovremeno im se javiti.

“Mislim da je veoma važno da svima poručimo, da kada se osećaju loše, da kada te tegobe traju duže od dve nedelje, da kada ne mogu da spavaju kao ranije, da kada imaju problema sa koncentracijom, kada ne mogu da savladavaju svakodnevne obaveze, niti da funkcionišu na način na koji su navikli, koji njih karakteriše, to je već nešto što zahteva da potraže pomoć”, napominje psiholog u Centru za Mentalno zdravlje u Beogradu Tatjana Subotić.  

Ko sve traži pomoć psihologa 

Psihološka pomoć potrebna je i HIV pozitivnim osobama, ženama tokom procesa vantelesne oplodnje, adolescentima i njihovim porodicama. Dolazi i veliki broj ljudi iz unutrašnjosti, jer se, kažu, na odlazak kod psihijatra u malom mestu, i dalje gleda sa predrasudama. Muče ih problemi u porodici ili na poslu, emotivni odnosi ili se jednostavno osećaju loše.

Direktorka Klinike za psihijatrijske boleseti “dr Laza Lazarević” dr Ivana Stašević Karličić kaže da svakog radnog dana od 9 do 18 časova potpuno besplatno, bez uputa, bez knjižice, vrlo često i bez zakazivanja, ljudi na toj klinici dobijaju pomoć od psihijatara.

“Jedan je adultni, a drugi dečiji psihijatar, zatim pomoć psihologa, defektologa, socijalnih radnika i visokih strukovnih sestara koji su edukovani u radu u zaštiti mentalnog zdravlja”, objašnjava doktorka Stašević Karličić.

Nije sramota imati problem 

Nije sramota, kažu, imati problem. Svašta smo preživeli – ratove, inflaciju, bombardovanje, koronu.

“Mi imamo tu nevolju da živimo u krajnje turbulentnom vremenu, nesigurnom društvu, a ta jedna nesigurnost i neizvesnost reprodukuje čitav jedan niz problema, naročito kod mladih ljudi. Da li će sutra imati stan, da li će sutra početi neki novi rat ili će se razboleti od neke nove bolesti”, navodi sociloškinja, sistemska porodična psihoterapeutkinja prof. dr Milana Ljubičić.

Dodaje da bi trebalo negovati vrednosti kao što je solidarnost, drugačiji način komunikacije, podrška drugima. “Ja bih rekla da bi valjalo obeshrabrivati egoizam i kompentenciju koji su tako svojstveni našem dobu”, navodi prof. dr Ljubičić.

Centar za mentalno zdravlje je, od otvaranja 2018. godine, posetilo oko 13.000 ljudi, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2021. godine bilo 669 samoubistava.

Uvedene su SOS linije, brojne akcije, kampanje i apeli sa ciljem da se deluje preventivno, ali, čini se, to nije dovoljno. Pa nam ne preostaje, izgleda ništa drugo, nego da i dalje ponavaljamo – svi imamo probleme i loše periode. Ne ćutimo o tome. Podelimo ih sa drugima, potražimo pomoć.



RTS / Infomark