Šta se desi kada se neko usudi da postane uzbunjivač


Pojedini lekari beogradske Hitne pomoći ne stižu hitno na adresu i ne pružaju pomoć; pacijente kojima je potrebna reanimacija puštaju da umru – to je 2005. godine tvrdio dr Borko Josifovski.

Sumnjao je da lekari to rade zbog sprege sa određenim pogrebnicima, od kojih su, navodi, javna tajna je bila, dobijali oko 300 evra za dojavu gde da dođu.

O aferi koja je potresala Hitnu, Josifovski, koji je tada bio direktor, obavestio je, napominje, najpre Ministarstvo zdravlja. Kasnije i javnost. Ubrzo potom je, kaže, smenjen, progonjen, prećeno je i njegovoj porodici, zbog čega je praktično morao da napusti zemlju.

Po povratku bio je, prema njegovim rečima, izbačen iz Hitne pomoći. Uprkos svemu, da odustane od isterivanja pravde nije hteo. Pred nadležnim organima išao je iz postupka u postupak, a 17 godina kasnije sumira odgovor sistema na njegovo uzbunjivanje.

“Osim ove velike afere trgovine smrću koju sam obelodanio, ja sam kasnije ukazao i na milionske pronevere državnog novca koji se odlivao u Hitnoj pomoći. Praktično nikada niko nije odgovarao ni za šta na šta sam ja ukazivao. Ako se takvom teškom delu ne stane na put i ne dobije sudski epilog, niko ne može da osigura da se tako nešto ne dešava i dalje”, rekao je Josifovski.

Činilo se da je dočekao bar delimičnu pravdu kada je 2018. Viši sud u Beogradu utvrdio da su našem sagovorniku svojim nečinjenjem naneli štetu Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za borbu protiv korupcije, Prvo osnovno javno tužilaštvo i Više tužilaštvo u Beogradu, da je trpeo odmazdu zbog uzbunjivanja o kriminalnim vezama ekipa Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća.

Tu presudu, međutim, poništio je Apelacioni sud 2019. godine.

Josifovski je otišao pred Ustavni sud. Ako bude potrebe, navodi, i do Suda u Strazburu će ići.

U međuvremenu, zdravlje mu je narušeno. Danas je u invalidskoj penziji.

“Nikada nisam dobio šansu da se zaposlim više u državnom zdravstvu, iako imam dve specijalizacije i subspecijalizacije iz kardiologije, iako sam magistar i doktor nauka. Naravno da bih uradio isto, to je stvar morala, to je stvar vaspitanja, karaktera”, ističe Josifovski.

U kulturi u kojoj se forsira “ćuti, ne talasaj, gledaj svoja posla”, svetle tačke su pojedinci koji ne žmure na kršenje propisa, već su spremni da ukažu na nepravilnosti, opasnosti, koruptivne radnje, kriminal, čak i u firmi u kojoj rade.

Kako ih tretira država?

Pored dobrog Zakona koji imamo, kažu u Pištaljci, nedostaje brža reakcija nadležnih, najpre tužilaštva. Ističu da bi bilo dobro da se propisima odredi rok u kome bi tužilaštvo moralo da reaguje.

“Iz našeg iskustva, ima više slučajeva u kojima uzbunjivač dobije zaštitu i počne da se istražuje ono na šta je uzbunjivač ukazao. Međutim, ne dođe do punog rezultata te istrage i oni koji su odgovorni za kršenje zakona i zloupotrebe ne snose nikakvu sankciju, čak se dešava da oni budu unapređeni. U velikom broju slučajeva politika umeša svoje prste, pogotovo kad znamo da i tužioci i većina državnih službenika zavisi od nekih političara, da će sutra političari odlučivati o njihovom unapređenju, o njihovoj plati”, kaže Vladimir Radomirović sa portala Pištaljka.

EU: Srbija mora da pojača zaštitu uzbunjivača

Srbija mora da pojača zaštitu uzbunjivača i da istraži navode o slučajevima korupcije na visokom nivou, kako bi ojačala poverenje u institucije, piše u izveštaju Evropske komisije. Traže da Zakon o zaštiti uzbunjivača uskladimo sa novim pravnim tekovinama EU.

“Vaš Zakon iz 2014. je dobar. Direktiva EU usvojena je nekoliko godina kasnije, pa je u svetlu toga potrebno usklađivanje. Zatim, potrebno je podizati svest građana o uzbunjivanju, upoznati ih kako da prijave slučajeve i koja su im prava; Važno je jačati nadležne institucije poput pravosudnih organa, da bi na pravilan način procesuirale te slučajeve”, rekla je Leontera Pajer iz Delegacije EU u Srbiji.

Ističe da su zaštita uzbunjivača i ispitivanje njihovih tvrdnji ključni za to kako će se ljudi podsticati na uzbunjivanje.

“Jer ako se, na primer, slučaj ne prati ili postupak dugo traje, teško da građani mogu da vide efekte uzbunjivanja i biće demotivisani”, objašnjava Pajer.

Stručnjaci u Srbiji napominju da je uzbunjivačima potrebna pravna pomoć, a da je važna i podrška javnosti. Odgovornim pojedincima u društvu ne treba okretati leđa, već im treba pružiti ruku.



RTS / Infomark