Ruska vojska pred velikim gradovima – da li su Moskvu iznenadili otpor Ukrajine i jedinstven stav Zapada


Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić, profesor Fakulteta političkih nauka Siniša Atlagić, i nekadašnji ambasador u Belorusiji i dobar poznavalac postsovjetskog prostora Srećko Đukić govorili su u emisiji Okoratu u Ukrajini, koji traje četvrti dan.

Đukić je rekao, povodom najavljenih pregovora dve strane, da je to najbolja vest za ova četiri dana.

“Ja od tih pregovora prvih dana ništa naročito ne očekujem. Očekujem susret i da se dogovore da se ponovo sretnu i da te pregovore uvedu u neki kolosek pregovaranja. Nešto krupnije mislim da ovog trenutka nije realno očekivati, ali je jako bitno da dođe do kontakta, da dođe do pregovora, da se razmenjuju reči, a ne rakete i bombe”, ističe Đukić.

Situacija, kako ocenjuje, jako izmiče kontroli, postaje dramatična i ako se tako nastavi ne zna se kako će se završiti.

Siniša Atlagić ocenjuje da ruska vlast to nije uradila na prečac.

“Vlast na čelu sa predsednikom Ruske Federacije ne izgleda iracionalno, bar nikad tako nije izgledala. Čini mi se da je ovo nešto na šta su mogli da računaju, sve ovo što se dešava, sve ove sankcije”, navodi Atlagić.

Navodeći rezultate istraživanja javnog mnjenja, kaže da je još od 2015. godine uvek između trećine i 40 odsto ruskih građana bilo ubeđeno ili gotovo sasvim sigurno da će pitanje Ukrajine biti rešeno ratom.

Saglasan je sa Đukićem i ništa veliko ne očekuje od prvog dana pregovora, ako ih bude.

Aleksandar Životić je ocenio da je, pored prostora koji su obuhvatale takozvane Luganska i Donjecka Narodna Republika i Krim, došlo do određenih vojnih prodora, odnosno pomeranja na nekoliko pravaca, otprilike za nekoliko desetina kilometara najviše i da se tu stalo pred velikim gradovima.

“Zašto se stalo pred velikim gradovima? Jedan od razloga jeste otpor. Vid otpora za koji su se ukrajinske snage opredelile jeste onaj vid koji bi vrlo vešto koristio borbu u urbanim sredinama”, smatra Životić.

To je, kako je objasnio, borba pre svega manjih, lako opremljenih jedinica u velikim urbanim sredinama, koja bi izazvala ogromna razaranja i ogromne žrtve.

Jedinstven odgovor Zapada, sankcije koje dugo traju

Đukić smatra da je Rusija očekivala da Zapad neće imati jedinstven stav. Računala je, dodaje, na podele u NATO-u i Evropskoj uniji.

“Mislim da Rusija nije verovala da će doći do udruženog odgovora Zapada. To nije samo Evropska unija, već i Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan, Južna Koreja, Australije verovatno. Takav odgovor udruženi i jedinstveni Rusija nije očekivala”, napominje Đukić.

Ističe i da su to žestoke sankcije koje jako dugo traju. “Proces ukidanja sankcija će ići daleko sporije nego što se dešava njihovo inaugurisanje”, objašnjava Đukić.

Sa druge strane, Atlagić smatra da je Moskva očekivala jedinstven odgovor kolektivnog Zapada i ukazuje da se to moglo identifikovati iz govora Vladimira Putina, ali i govora drugih predstavnika vlasti.

“Marija Zaharova je rekla da su svesni da je to trenutak posle koga nema povratka na staro”, navodi Atlagić.

Ocenjuje da je trenutak kada je doneta odluka da se krene u ovu operaciju, definitivno početak okretanja Rusije ka Aziji, što, kaže, potvrđuju i neke njegove kolege koje se bave i međunarodnim odnosima i političkim sistemom Ruske Federacije.

Pozicija Srbije između simbolike i interesa

Sagovornici su se osvrnuli i na poziciju Srbije povodom rata u Ukrajini.

Životić je rekao da je činjenica da se do stava Srbije došlo veoma teško, na osnovu velikog razmišljanja.

“Vidi se da je bilo velikih dilema, velikih pritisaka. Došlo se do stava koji je jasan, koji je ukorenjen na određenim principima”, ocenjuje Životić.

Rusija i SAD su, navodi, zadovoljni stavom Srbije. “Sa strane Evropske unije imamo u osnovi zadovoljstvo tim stavom, ali nisu do kraja zadovoljni. Sve je to u krajnjoj liniji očekivano”, kaže Životić.

Atlagić je rekao da stav Srbije u potpunosti zadovoljava Rusiju, i da je Moskvi stalo da na simboličkom planu ima podršku neke evropske zemlje.

Đukić je, upitan da li će Srbija moći da zadrži svoju poziciju, rekao da je srpska vlada dala rešenje koja je u ovom trenutku bilo moguće, i da bi Evropskoj uniji trebalo objasniti moguće kontrasankcije Rusije.

“Mi smo jedina zemlja koja 100 odsto zavisi od ruskog gasa i 100 odsto od ruske nafte. Sav gas, svi kapaciteti gasni, su u ruskim rukama. Većinski vlasnik je Gasprom, i svi kapaciteti u naftnoj industriji su u većinskom vlasništvu Rusa, odnosno Gaspromnjefta”, objašnjava Đukić.

Podseća da je ukrajinski kontingent u Kforu najduže boravio na Kosovu i Metohiji, najpre od 1999. do 2014. godine, i ponovo se vratio 2020. godine.

“To je vrlo važan doprinos Ukrajine bezbednosti naših ljudi na Kosovu”, zaključio je Đukić.



RTS / Infomark