Rat u Ukrajini dodatno će usporiti ekonomski rast i povećati stopu inflacije u EU


Komisija ocenjuje da će ekonomija EU ipak nastaviti da raste, ali znatno sporijim tempom nego što se očekivalo u prognozi za proleće 2022, dok će rekordno visoka inflacija svoj vrhunac dostići krajem 2022. godine, nakon čega će početi da postepeno opada

“Agresija Rusije na Ukrajinu i dalje negativno utiče na ekonomiju EU. Očekivani rast privrede EU je 2,7 osto u 2022. i 1,5 odsto u 2023. godini. U Evrozoni se očekuje rast od 2,6 odsto u 2022, a zatim sledi smanjenje na 1,4 odsto u 2023. godini”, saopšteno je u Briselu.

Evropska komisija predviđa da će godišnja prosečna inflacija dostići vrhunac na istorijskom maksimumu u 2022. godini od 7,6 odsto u Evrozoni i 8,3 odsto u EU, pre nego što se smanji u 2023. na 4,0 odsto, odnosno 4,6 odsto.

Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, ocenjuje da invazija Rusije na Ukrajinu i dalje izaziva šokove za globalnu ekonomiju, kao i da postupci Moskve ometaju snabdevanje energijom i žitom, podižu cene i slabe poverenje.

“Zamah otvaranja naših ekonomija će omogućiti godišnji rast u 2022. godini, ali za 2023. značajno smo revidirali našu prognozu. Očekuje se da će inflacija dostići vrhunac kasnije ove godine i postepeno opadati u 2023. S obzirom da su tok rata i pouzdanost snabdevanja gasom nepoznati, prognoza je podložna velikoj neizvesnosti i rizicima pada”, izjavio je Đentiloni

Rizici za prognozu ekonomske aktivnosti i inflacije u velikoj meri zavise od razvoja rata, a posebno njegovih implikacija na snabdevanje Evrope gasom, navodi Evropska komisija u letnjoj prognozi

Nova povećanja cena gasa mogla bi dodatno da povećaju inflaciju i uguše rast, ocenjuje EK i upozorava da bi efekti takvog scenarija mogli da pojačaju inflatorne sile i dovedu do pogorsanja finansijskih uslova, što ne samo da bi uticalo na rast, već bi sa sobom nosilo povećane rizike za finansijsku stabilnost.

Ne može se isključiti mogućnost da nova pandemija u EU donese nove poremećaje u ekonomiji, navodi se u letnjoj prognozi.

S druge strane, Evropska komisija istice da bi nedavne tendencije pada cena nafte i drugih sirovina mogle da se intenziviraju, što bi dovelo do bržeg pada inflacije od trenutno očekivanog.

“Štaviše, zahvaljujući snažnom tržištu rada, privatna potrošnja bi se mogla pokazati otpornijom na povećanje cena, ako bi domaćinstva koristila više svoju akumuliranu štednju”, ocenjuje Evropska komisija



RTS / Infomark