PUTIN NAREDIO: Završavajte za 72 sata!

PUTIN NAREDIO: Završavajte za 72 sata!

Tanjug/AP

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je da se specijalna vojna operacija, kako Kremlj naziva ovu agresiju, u Ukrajini okonča u roku od 72 sata. Ovu odluku, prema brojnim obaveštajnim izvorima i sa istoka i sa zapada, Putin je doneo da bi se izbeglo dalje stradanje i veliki broj civilnih žrtava u Ukrajini.

Ovo je praktično nagovestio i sam ruski predsednik u jučerašnjem obraćanju nakon sastanka sa ženama letačke posade ruskih avio-kompanija.

Svi zadaci u vezi s uništavanjem vojne infrastrukture u Ukrajini su skoro završeni. Imamo dovoljno snage i sredstava da uradimo sve što smo sebi zadali – naglasio je Putin.

Tanjug/AP

 

 

On je pojasnio kako teče operacija i zašto očekuje da sve uskoro bude gotovo.

Prvo što su uradili bilo je da unište celokupnu vojnu infrastrukturu. Pa ne sve, ali delimično, uglavnom skladišta naoružanja, municije, avijacije, PVO sistema. Eliminisanje PVO sistema zahteva određeno vreme, treba ih otkriti, a zatim pogoditi. Praktično, ovaj posao je završen – kazao je Putin i naglasio da mu nije bilo lako da donese odluku o početku ratne operacije u Ukrajini.

Penzionisani oficir JNA i nekadašnje Vojske Jugoslavije Veselin Šljivančanin smatra da je Putin, gledano s vojničke strane, rešio da uništi sve što je potencijalno opasno po ruski narod.

– Imao sam iskustva i vodio borbe u velikim naseljenim mestima i znam da je to posebno teško kad se borite protiv svog naroda. Najteže je voditi ovakve bitke jer dolazi do masovnog stradanja civila, što Putin želi da izbegne po svaku cenu. Mislim da je on vojne ciljeve ostvario i ići će do kraja dok u potpunosti ne reši to što je započeo – kazao je Šljivančanin.

Republika

Veselin Šljivančanin

 

Uzevši u obzir sve dosadašnje poteze ruskog predsednika, kako je Srpski telegraf već pisao, Putin u ruskoj invaziji na Ukrajinu koristi strategiju “Potkovica”, unutar koje bi trebalo da se nađu elitne ukrajinske snage. Završni čin te strategije je faktička podela Ukrajine na istočni i zapadni deo, duž linije reke Dnjepar.

Ovo je suština vojne analize koju su objavili pojedini zapadni mediji, prilažući i rusku mapu napredovanja njihovih snaga. Posebno je bitno istaći i da je raspored ruskih snaga pred invaziju jasno sugerisao koji će biti glavni pravci napredovanja i gde bi ruske jedinice, koje kreću s različitih tačaka, trebalo da se spoje. Naravno, ne treba zaboraviti ni ulogu trupa iz Donjecka i Luganska, čije je dejstvo koordinirano s regularnom ruskom armijom.

Ono što je krenulo anektiranjem Donjecka i Luganska nastavilo se sukobima oko ključnih gradova. Među osvojenima je Herson, važna luka, dok Kijev i dalje odoleva i nalazi se pod ukrajinskom kontrolom. U toku su i napadi na Marijupolj, lučki grad koji je važan zbog činjenice da bi mogao poslužiti kao kopneni most Rusije i donjecke oblasti sa Krimom. Na udaru su i Harkov, uskoro verovatno Odesa…

Putin ne koristi pun potencijal vojske

Tanjug/AP

Vladimir Putin

 

Bivši pukovnik KOS Ljuban Karan ocenio je za Srpski telegraf da će Putin uskoro zaista okončati operaciju kompletnog uništenja ukrajinske vojne strukture, što bi mogao da bude uvod u okončanje rusko-ukrajinskog sukoba.

– Sve što je Putin do sada radio pokazalo je da ne koristi pun potencijal koji ima ruska vojna moć jer se trudi da sačuva civile. Putin je još na početku jasno označio ciljeve ove vojne operacije i kad to ostvari, nema razloga da se sukob nastavi. Ima tu i drugih segmenata zbog kojih bi moglo da se očekuje da se stvari reše vrlo brzo. Tu, pre svega, mislim na ekonomske posledice ovog sukoba, koje počinje da oseća ceo svet, a ne samo Rusija, koja je pod direktnim udarom sankcija – smatra Karan.

 

Upozorenje Zapadu

Ruski predsednik upozorio je da, ukoliko bilo koja zemlja bude uvela zonu zabrane letenja nad Ukrajinom, Rusija će tu zemlju smatrati učesnicom konflikta.

 

VOJNI ANALITIČARI UPOZORAVAJU:

U Ukrajini će umreti milion ljudi

Brojni zapadni vojni analitičari koji s pažnjom prate žestok sukob Rusije i Ukrajine, koji traje već više od deset dana, upozoravaju na mogućnost ogromnog broja civilnih žrtava ukoliko se ovaj rat što pre ne okonča.

Kako je za Srpski telegraf ispričao izvor blizak zapadnim vojno-političkim strukturama, SAD i Evropa svakim danom su sve više zabrinuti zbog stradanja civila u Ukrajini. Stručan tim njihovih najboljih vojnih analitičara uradio je simulaciju i procenu koliko ljudi bi stradalo u Ukrajini prema najgorem scenariju i ostali su šokirani rezultatima.

– Prema predikcijama koje su urađene ukoliko se ruska invazija nastavi još mesec dana, predviđanja su da će stradati jedan milion ljudi, uglavnom civila. Prilikom ovih procena uzeti su u obzir svi faktori, posebno nadmoć ruske armije u odnosu na ukrajinsku. Najgora stvar od svega je što niko na celom svetu ne može da predvidi sledeći Putinov korak i za šta je on sve spreman. Ipak, nema sumnje da je sposoban da, ukoliko poželi, može da zbriše Ukrajinu s lica zemlje, zajedno s Ukrajincima – rekao je naš izvor.

Koliko je ljudi do sada poginulo u rusko-ukrajinskom sukobu, teško je utvrditi s obzirom na potpuno protivrečne informacije s obe zaraćene strane. Kada se tome pridodaju i brojne dezinformacije koje se plasiraju u medijima i po društvenim mrežama, prebrojavanje žrtava u Ukrajini u ovom trenutku je izuzetno teško.

Prema ukrajinskim izvorima na koje se poziva američki Njujork tajms, za prvih desetak dana ovog sukoba stradalo je više od 2.000 ljudi, dok, prema izvorima ruskog ministarstva odbrane, na ukrajinskoj strani ima više od 2.870 žrtava i oko 3.700 ranjenih.

Međutim, ubrzo se oglasila ukrajinska vlada i saopštila da je ova cifra samo približna jer je nepoznato koliko ljudi je još pod vatrom i ruševinama, te da je nemoguće dati tačnu cifru. Među stradalima ima i dece, saopštila je Ljudmila Denisova, ukrajinski ombudsman za ljudska prava, koja tvrdi da je ubijeno 21 dete, a 55 ranjeno.

 

Žrtve u ranijim sukobima

Tanjug

NATO bombardovanje

 

– Sirija – najmanje 350.209 ljudi je poginulo u ratu u Siriji, dok je oko 1,5 miliona Sirijaca napustilo svoje domove od početka sukoba 2011.

– Irak – tokom rata od 2003. do 2011. poginulo oko 650.000 ljudi, dok je 1,2 miliona izbeglo iz ove zemlje pred ratnim vihorom

– Avganistan – tokom 20 godina rata stradalo je 241.000 ljudi, a oko 2,2 miliona Avganistanaca je napustilo svoje domove

– u zemljama bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, BiH) tokom ratnih sukoba od 1991. do 1995. poginulo je oko 140.000 ljudi, a 550.000 je izbeglo s ratnih područja

– Srbija – tokom 78 dana NATO bombardovanja nekadašnje SRJ poginulo je između 1.200 i 4.000 civila, među kojima i 79 dece




Republika / infomart