OVO NI TARABIĆI NISU MOGLI DA PREDVIDE: Ogroman vagon se parkirao na vrh Tare

Na njenim obroncima smestio se i jedinstven objekat, za koji ni čuveni proroci Tarabići nisu mogli predvideti da će pored Kremne proći voz iz Titovog vremena i parkirati se na vrhu planine, ali i biti pun putnika kao nekada. Naime, tokom pandemije korona virusa vrsni harmonikaš iz Bajine Bašte, Vladimir Jovanović, odlučio je da instrument ostavi po strani i počne se baviti turizmom. Ali, ne na uobičajen način već odlučio da napravi kafanu u pravom pravcatom vagonu.

– Svoj mir sam pronašao ovde na Osluši. I majka, i otac su mi iz Bajine Bašte, ja nisam hteo da bežim od svojih korena, okrenuo sam se prirodi, najlešoj srpskoj planini Tari, gde sam počeo da se bavim turizimom. Vagon je dugo godina bio u Valjevu gde je imao istu namenu kafića, spletom nekih slučajnosti je prestao da radi, gde smo ga mi preneli na Taru – kaže Vladimir za RINU.

Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine.

– Poduhvat je bio “muka živa”, koga god od prijatelja koje sam pitao da mi to učini niko se nije usudio ni da pomisli, zbog ogromnih gabarita koji prevazilaze dimenzije kamionske prikolice. Uspeo sam jednog da nađem koji je imao hrabrosti da se upusti u tu avanturu i doveze vagon do Osluše. Pruga na kojoj vagon stoji, stigla je zasebno na šleperu i duga je 16 metara, dok je sam vagon stigao na vučnom vozu, a kasnije na šleperu – Vladimir Jovanović Šuka.

Iako je imao mnogo nedostataka, tvorac ove ideje potrudio se da objekat bude autentičan, tako kad uđete zaista imate osećaj kao da se vreme vratilo u prošli vek, kada se vozom putovalo širom bivše SFRJ.

– Ceo enterijer je u stilu prošlog vremena, od kupea do mesta za sedenje, pa čak i toaleta, tako da svi oni koji su nostalgični kada prođu od Bajine Bašte ka Mitrovcu, ne odole a da ne svrate i okrepe se u Titovom vagonu. Ono što nas plaši samo ovde jesu medvedi i komunalna policija, stoga se držimo mera i radnog vremena koje je propisala država – kaže Vladimir koji se i sam iznenadio posećenošću objekta pa neretko uzme harmoniku u ruke da bi uveselio goste i štimung učinio još boljim.

– Ljudi su željni pesme i narodne svirke, tako da vidim da uživaju kad zasviram na harmonici. Lepo je njima, ali i meni jer je muzika svakako moja velika ljubav. Za Taru znaju da kažu da je divlja planina, iako je svake godine sve punija i punija, zato je potrebno uložiti u putnu infrastrukturu, kao bi ona sve svoje lepote posetiocima prikazala u najboljem svetlu, a time će se i njoj mnogostruko vratiti – zaključuje ovaj harmonikaš i ugostitelj.