Na probi srpski faktor u Crnoj Gori, Temeljni ugovor kad-tad mora da se potpiše


Zoran Milivojević je , gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da od opozicionih stranaka zavisi da li će najnovija kriza u Crnoj Gori značiti pad Vlade Dritana Abazovića i nove izbore.

“Na probi je srpski faktor sada u Crnoj Gori, jer u Crnoj Gori ne može biti unutrašnje stabilnosti ukoliko se zanemari srpski faktor i njegov interes. Temeljni ugovor i položaj SPC je jedan od ključnih elemenata interesa srpskog faktora i to je na dnevnom redu ovog trenutka”, kaže Milivojević.

Smatra da Abazović to zna, kao i da mu treba unutrašnja stabilnost i podrška srpskog faktora, odnosno stranaka sa kojima je nekada bio u koaliciji – Demokratskog fronta i Demokrata Alekse Bečića.

“Videćemo kakvo će glasanje biti u parlamentu”, poručuje Milivojević.

Čuli smo i prilično samouveren odgovor i stav Abazovića nakon što je Predsedništvo DPS-a odlučilo da ta stranka uskrati podršku Vladi, a Milivojević kaže da on računa na parlamentarnu većinu, odnosno na racionalan pristup i razum poslanika u parlamentu.

“To je i uslov da se implementira ono na čemu je ova Vlada i formirana, a to su pristupni pregovori i mogućnost da Crna Gora iskoristi ovaj momentum pošto je otvorila sva poglavlja da uđe u proces ubrzanijeg pristupa EU”, dodaje Milivojević.

“Abazoviću treba unutrašnja stabilnost”

Upravo zbog toga, ističe Milivojević, Abazoviću treba unutrašnja stabilnost, jer je ona pretpostavka da realizuje tri ključne stvari: vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i to u vrhovima crnogorske države i po dibini.

“Za to mu treba unutrašnja stabilnost i podrška srpskog faktora”, ističe Milivojević.

Na pitanje da li je realno da opstane Vlada Dritana Abazovića, a da DPS ode u opoziciju, Milivojević kaže da jeste ako se oslobode nečega što su zaostaci iz prošlosti, predmeti svađe i nepoverenja između njih.

“Ako se opredele da ipak Abazović ostane na čelu i ove Vlade u manjinskom obliku, onda bi to mogao da bude rezulatat i moglo bi da dođe do saglasnosti u parlamentu, potpisivanja Temeljnog ugovora i odlazak Crne Gore u pravcu unutrašnje stabilnosti i prema procesu evrointegracija”, poručuje Milivojević.

Govoreći o tome da li je ovom krizom doveden u pitanje i opstanak Temeljnog ugovora, Milivojević misli da nije, kao i da on kad-tad mora da se potpiše.

“Jedini uslov da Crna Gora postane stabilna je da se reši status SPC, a ovaj Temeljni ugovor je usaglašen i on predstavlja osnov i stav SPC i srpskog korpusa u Crnoj Gori. Ako sada do toga ne dođe, doći će kad-tad. Što se tiče SPC, u budućnosti ne treba očekivati nikakvu promenu njenog stava, jer Temeljni ugovor odražava stav SPC i sad i u budućnosti”, naglašava Milivojević.

“Sporan odnos Bugarske prema makedonskom nacionalnom korpusu”

U makedonskom Sobranju danas pred poslanicima će se naći nešto izmenjena varijanta Makronovog predloga za Severnu Makedoniju, koja uključuje i razrešenje pitanja sa Bugarskom. Milivojević kaže da je sporan odnos Bugarske prema makedonskom nacionalnom korpusu i nacionalnom pitanju u Severnoj Makedoniji.

“Nije sporan ovaj albanski deo, već makedonski nacionalni deo. Sa ovom novom ponudom je problem za makedonski deo zato što bi po drugi put država morala da menja Ustav i da uvede bugarsku manjinu, odnosno bugarski narod kao konstitutivni narod u Republici Makedoniji. Problem je što ima puno bugarskih državljana”, kaže Milivojević.

Navodi da je to ostalo u francuskom predlogu. “To je nešto što dovodi u pitanje dominaciju makedonskog nacionalnog korpusa u Severnoj Makedoniji”, dodaje.

Pored toga, kako kaže, ostalo je otvoreno pitanje jezika u budućnosti.

“Bugarska zadržava pravo da na pitanju jezika i nacionalnih korena makedonskog naroda drži to pitanje otvorenim u budućem procesu pregovaranja. To je nešto što makedonskom nacionalnom kropusu ne odgovora”, ističe Milivojević.

Na pitanje da li to znači da bi Bugarska, ukoliko se usvoji francuski predlog, mogla da koči evrointegracije Skoplja, Milivojević kaže da apsolutno.

“Bugarska na ovaj način prvo ostvaruje jedan državni i nacionalni interes – da postane konstitutivan narod u Severnoj Makedoniji, što sada nije, bez reciprociteta, tj. bez davanja istih prava Makedoncima u Bugarskoj, kojih nema po Bugarima. Drugo, zadržava pravo da u celom toku procesa pristupanja EU da osporava makedonski nacionalni identitet po osnovu jezika i kulture”, objašnjava.

Govoreći o tome šta stoji iza protesta u Skoplju, Milivojević kaže da je to element makedonskog nacionalnog interesa.

“U ovom predlogu stoji odrednica koja definiše makedonsku naciju tek od 1945. godine, dakle posle Drugog svetskog rata, što je problem za makedonsku naciju i njen identitet”, navodi.

“Za makedonsku državu problem što neće imati drugu ponudu”

Naglašava da je za makedonsku državu problem što neće imati drugu ponudu za evrointegracije.

“Ona se sada praktično nalazi na jednoj razdelnici – ili će prevagnuti makedonski nacionalni interes, dakle ne makedonske države u celini, već samo onog dela makedonske nacije, ili će se opredeliti za proces evrointegracija, odnosno za dobijanje konačno datuma otpočinjanja pregovora, jer oni su kandidati već više od 10 godina”, navodi Milivojević.

Ako prevagne makedonski interes, kaže da to znači da zemlja ostaje u statusu kandidata bez suštine, bez otpočinjanja pregovora, što smatra da nije u korist Severne Makedonije kao države.

“U takvoj situaciji bi verovatno izdvojili Albaniju, jer su sada Tirana i Skoplje vezani u procesu evrointegracija, verovatno bi Albanija dobila datum za otpočinjanje pregovora”, dodaje.

Pored toga, kaže, bilo bi otpora u Severnoj Makedoniji od strane albanskog politikog korpusa, jer bi to bilo suprotno njihovim interesima.

“U svakom slučaju nastavak unutrašnje političke krize sa neizvesnim ishodom”, zaključuje Milivojević.



RTS / Infomark