Kome će se Amerika obratiti kako bi zaobišla rusku naftu – Saudijskoj Arabiji, Iranu ili Venecueli


Kada Vašington zove Rijad, osvedočeni američki partner u Persijskom zalivu se odaziva. Ne i od početka rata u Ukrajini.

Blizak partner Rusije u OPEK-u plus, Saudijska Arabija ostaje pri stavu da ograniči povećanje dnevne proizvodnje na 400.000 barela.

Odnosi američkog predsednika i saudijskog prestolonaslednika su kontroverzni, posebno posle ubistva novinara Džamala Kašogija.

Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka podseća da se Džozef Bajden nijednom nije sastao sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije, ali da je bilo dosta bilateralnih sastanaka na nivou ministara spoljnih poslova.

“Ne treba zaboraviti da Saudijska Arabija kupuje velike količine naoružanja od SAD. I možda najvažniji razlog je da je Saudijska Arabija od ogromnog značaja SAD za suzbijanje uticaja Irana na prostoru Bliskog istoka”, smatra Nedeljković.

Da li se Amerika okreće Iranu 

Otuda i pitanje hoće li Bajden odustati od odbijanja da razgovara sa Muhamedom Bin Salmanom ili će se okrenuti najvećem neprijatelju na Bliskom istoku – Iranu.

Pregovori o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine u Beču, blizu su dogovora, signalizira se iz Londona. 

“Bajden intenzivno pokušava da vrati SAD u iranski nuklearni sporazum koji je 2018. godine Donald Tramp napustio. Na taj način pokazuje i brigu za evropske saveznike koji su u jednom trenutku bili poprilično oslonjeni na iransku naftu”, kaže Stevanović.

Nafta ojačava poziciju Irana, čita se i iz poziva Teherana pregovaračima s druge strane: da budu realistični.

Prognozira se da bi ukidanje sankcija, uticalo da povećanje izvoza nafte dostigne 500 hiljada barela. 

“Ukoliko kriza potraje i ukoliko procene i akteri da će biti iranska nafta, a Iran je jedan od najvećih proizvođača nafte, onda će doći nekog popuštanja sankcija. Iran će moći da poveća svoj izvoz što će doprineti stabilizaciji tržišta i nadoknaditi eventualne manjkove nafte koja dolazi iz Rusije”, objašnjava novinar Momir Turudić. 

Prof. Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka smatra da je američka spoljna politika “strahovito ideologizirana”.

“Njihov odnos prema Kini, Rusiji, Iranu, državama koje pripadaju drugačijim vrednosnim sistemima onemogućavaju ih da u ovome budu dovoljno racionalni. Moje mišljenje je da američka administracija neće promeniti svoj tvrdi stav prema Iranu”, kaže Mitrovićeva.

Preispitivanje tvrdog stava prema Venecueli 

Da bi zaobišli rusku naftu, Amerikanci sada preispituju i tvrdi stav prema Venecueli, koja je pod američkim sankcijama od 2019. godine. 

Amerikanci od tada u Karakasu nemaju ni ambasadu, ali su proteklog vikenda poslali izaslanike Bajdenove administracije. 

“Zastave Sjedinjenih Država i Venecuele su bile jedna do druge i izgledale su predivno, obe zastave zajedno, kao što treba da bude. Razgovarali smo sa našim partnerima u OPEK-u plus. Venecuela će uvek predvoditi inicijativu za stabilizaciju tržišta energentima. Mi smo spremni”, izjavio je Nikolas Maduro, predsednik Venecuele. 

I mimo OPEK-a plus, Rusija i Venecuela imaju blizak odnos. Dok ih je Zapad sankcionisao, Moskva je podržavala predsednika Madura: vojno, finansijski, sve do vakcina protiv kovida 19.



RTS / Infomark