Ilon Mask i odustajanje od Tvitera, game over ili pare na Sunce


Korisnici, mi, živi ljudi, mi brojevi, značimo novac. Što više korisnika ima neka platforma, ako zarađuje od reklama, kao Meta ili Tviter, to onda znači i više novca od reklamiranja. A Tviteru, čini se, ne ide baš najbolje.

Milica Kulić, docentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu podseća da je Vašington post u jednom tekstu naveo da se Tviter trenutno suočava sa svojim najgorim scenariom.

“Čini se da oni sada gledaju kako da na najmanje bolan način izađu iz velikog skandala jer se ne zna da li je gore to što su ostali bez najveće transakcije koju ovakva trgovina pamti ili utisak da ne mogu (ili ne žele) da se reše lažnih naloga, od kojih takođe zarađuju. Jednostavno, teško je zamisliti logično objašnjenje namenjeno korisnicima, da kompanija Tviter ne može ili ne želi da ukloni lažne naloge. To značajno govori o nemoći kompanije ili o njenom manipulativnom karakteru, na mreži koja je predstavljena kao platforma bez cenzure, koja oslobađa i nudi pluralitet mišljenja, praktično kao vrhunac demokratije”, ističe Kulićeva.

Onda se postavlja i pitanje koju poruku šalje Mask i drugim mrežama i nama kao korisnicima? Da li Mask govori o tome da ako Tviter ne govori istinu, to isto rade Meta i Tik-tok?

Kulićeva navodi da to nije ništa što već nismo znali.

“Ponovo smo shvatili da je sve biznis, a demokratije i slobode ima onoliko koliko se u tu šemu uklope”, napominje Kulićeva.

Cena akcije i jo-jo efekti 

Do sredine maja cena akcija Tvitera pala je na manje od 40 dolara po akciji, znatno manje od 54,20 dolara na koliko je Mask pristao krajem aprila. 

Zbog toga se pretpostavlja, piše Tek Kranč, da je Ilon Mask i odustao od kupovine

Maskov argument je da je Tviter pogrešno predstavio podatke o aktivnom broju dnevnih korisnika koji mogu da se monetizuju, od kojih može da se zaradi, i na taj način prekršio uslove ugovora.

Pravni tim vlasnika Tesle tvrdi da mu Tviter nije dao dovoljan pristup podacima da bi sproveo sopstvenu analizu, iako nije jasno kako bi se ta analiza razlikovala od Tviterovih metoda.

U pismu “raskida” se takođe navodi da je Tviter rekao Masku u neprijavljenom telefonskom razgovoru da kompanija uključuje suspendovane naloge u aktivne korisnike koji se mogu unovčiti, što smatraju dokazom za optužbe da računi kompanije nisu iznad svega. 

S druge strane, samom objavom da odustaje, porasla je vrednost akcija Tesle, jer su investitori pozitivno reagovali na potez Maska da raskine ugovor vredan 44 milijarde dolara za kupovinu Tvitera.

Akcije Tesle porasle su za 14,51 odsto, na 752,29 dolara u petak. Cena akcija je nastavila da raste posle redovnih sati trgovanja za 3,39 odsto, pre nego što se rast zaustavio na oko 2,68 odsto.  

Prethodno su akcionari Tesle javno izrazili zabrinutost o Maskovoj sposobnosti da efikasno upravlja tom kompanijom dok poseduje Tviter, zajedno sa drugim gigantima – Spejs eksom, Neuralinkom i Boring kompanijom. Njihovi apeli postajali su sve glasniji kako su Tesline akcije nastavile da padaju.

Početkom aprila, kada je Mask preuzeo 9,2 odsto udela u Tviteru, postavši najveći akcionar te kompanije, akcije Tesle pale su za više od 34 odsto.

Jedan od većih padova u poslednjih nekoliko meseci dogodio se 26. aprila, dan nakon što je Mask pristao da kupi Tviter za 44 milijarde dolara. Tesline akcije pale su za više od 12 odsto, čime je njihova tržišna kapitalizacija smanjena na 906 milijardi dolara.

Međutim, čini se da i Mask i Tviter računaju i na praksu nadležnog suda u Delaveru, po kojoj, kako piše Rojters, sporna spajanja i akvizicije koje dospevaju češće završavaju tako što strane ponovo pregovaraju ili onaj ko preuzima plaća nagodbu da odustane, umesto da sudija naredi da se transakcija završi.

Mask bi zbog odustajanja od kupovine mogao da plati milijardu dolara, koliko po ugovoru iznosi naknada za odustajanje od kupovine, ali bi Tviter mogao da izgubi mnogo više. Pre svega poverenje.

Bot, spam, i bitka za “prave” korisnike 

Koliko su brojevi važni, ali i kakva je metodologija Tvitera i politika o botovima, svedoči objava izvršnog direktora kompanije Paraga Agravala od 16. maja.

Agraval je, objašnjavajući metodologiju i “načine hvatanja” bot ili spam naloga rekao da ti nalozi uništavaju iskustvo pravih ljudi na Tviteru, a samim tim i biznis na koji se platforma oslanja. 

U seriji tvitova navodi da su botovi “sofisticirani i teški za hvatanje”, jer koriste “koordinaciju čoveka i automatizacije”.

“Borba protiv spama je neverovatno dinamična. Protivnici, njihovi ciljevi i taktike se stalno razvijaju – često kao odgovor na naš rad. Ne možete napraviti skup pravila za otkrivanje spama danas i nadati se da će i dalje funkcionisati sutra. Neće”, naveo je Agraval.

Agraval je tada naveo da Tviter suspenduje pola miliona botova svakog dana, pre nego što ih bilo ko od nas vidi na svom fidu.

“Težak izazov je u tome što su mnogi nalozi koji izgledaju lažni, zapravo, pravi ljudi. A neki od neželjenih naloga koji su najopasniji i nanose najviše štete našim korisnicima mogu izgledati potpuno legitimno.”

Zbog toga, tvrdi Agraval, stalno razvijaju nove metode za borbu protiv botova kojih, prema njegovoj proceni ima manje od pet odsto.

“Svaki revizija od strane ljudi je zasnovana na Tviterovim pravilima koja definišu spam i manipulaciju platformom, i koristi javne i privatne podatke (IP adresu, broj telefona, geolokaciju, potpise klijenta/pretraživača, šta nalog radi kada je aktivan…) da bi napravio razliku na svakom nalogu. Korišćenje privatnih podataka je posebno važno kako bi se izbegla pogrešna klasifikacija korisnika koji su zapravo stvarni. Ime i niz brojeva bez slike profila i neobičnih tvitova mogu izgledati kao bot ili spam, ali iza kulisa često vidimo više pokazatelja da se radi o stvarnoj osobi”, kazao je Agraval.

Postavlja se i pitanje kako će Mask da dokaže da Tviter ima više od pet odsto botova i da je prekršio inicijalni dogovor, ukoliko nema pristup internim dokumentima giganta iz San Franciska.

Lakše naseliti Mars nego demokratizovati Zemlju

Milica Kulić ističe da Mask procenjuje da ima 20 odsto lažnih naloga, a traži da ih bude ispod pet odsto.

“Samo u jednom danu Tviter je obrisao više od milion lažnih naloga. Tviter, društvena mreža koja je imala dobar demokratski potencijal i iznedrila značajne promene u autokratskim režimima, značajno je izgubila kredibilitet samom objavom da će Mask kupiti tu medijsku platformu. Zašto? Zato što je on tada naglasio da želi praktično da ‘oslobodi’ slobodnu društvenu mrežu, da se bori protiv cenzure, kojoj bi moguće i sam bio izložen. On je kritikovao gašenje naloga Donaldu Trampu, a moguće da bi i sam mogao da postane žrtva uredničke odluke mreže koja zvanično nema urednika. Setimo se samo njegovih objava tokom korone. Tada je tvrdio da hlorokin, lek koji ga je kao dete spasao od malarije u Južnoafričkoj Republici, uspešno leči i koronu. Imao je i druge izjave koje su bile na nivou paranauke, iako je jedan od najdarovitijih izumitelja našeg doba”, kaže Milica Kulić.

Tu, smatra, postoji i drugi momenat.

“Moguće da je Mask shvatio da se malo ‘preigrao’ – izgleda da je lakše naseliti Mars nego demokratizovati Zemlju. Moguće da je on shvatio da je taj proces pretežak i za njega, da nije lako merljiv kao njegovi izumi i da, prosto, ne može da pobedi. Ali, s druge strane, moguće da su i ti lažni nalozi zapravo alibi da se i on izvuče iz ove transakcije koja je u svakom smislu ‘prenaduvana’, dok akcije Tesle opadaju (a značajnu su opale i kad je najavio da će da kupi Tviter). Kao dobar biznismen, shvatio je da gubi više nego što dobija i da to mora da zaustavi”, ističe docentkinja FPN-a.

Može li Tviter da kontroliše Tviter

Ako Tviter, kako tvrdi Mask ne može da garantuje za korisnike i brojeve, kako bi onda ta kompanija mogla da ide dalje u borbu sa lažnim vestima, označavanjem ili suspendovanjem naloga?

Na kraju krajeva, to da Tviter ima 95 odsto “pravih” korisnika, mogla bi da bude lažna vest.

Milica Kulić smatra da trenutno nije bitno da li ima pet, osam ili 10 odsto lažnih ili pravih naloga. Problem je, ističe, druge vrste:

“Tviter pokazuje da ne može da kontroliše svoj sistem, odnosno da sistem nadilazi one koji njime upravljaju. Ako to nije tačno, onda shvatamo da Tviter neće da reguliše svoj sistem, a tu opet postoji namera. Odnosno, problem sa Tviterom je taj što je suštinski prešao iz nečega što je medijska platforma koja nema uredničku odgovornost, u medij, koji ima uredničku odgovornost, ali je to uređivanje selektivno i nije transparentno.”

U tom slučaju, kaže, poštenije je da imate medije sa svojim agendama, pa znate ko su vlasnici, koja je agenda i prema tome vrednujete informacije, nego da imate polu-medije koji tvrde da nemaju agendu, da imaju potpunu inkluzivnost i promovišu pluralizam, a onda sporadično uređujete, sporadično gasite određene naloge zbog mogućih političkih posledica ili označavate ljude, organizacije i druge medije različitim markicama kako bi drugi korisnici bili upozoreni.

“Iz ovoga izuzimam gašenje naloga koji imaju uznemirujući sadržaj, poziv na linč, govor mržnje i druge kategorije koje su regulisane zakonima i u oflajn svetu”, navodi Kulićeva.

“Sloboda da, haos ne”

Na pitanje da li bi ovakav postupak mogao da znači manje slobode govora za sve – promenu algoritma i pravila, imajući u vidu da je Mask prethodno obećavao suprotno, više slobode za sve, Kulićeva kaže da je od početka bila skeptična prema toj slobodi. Sloboda da, ali haos ne, ističe ona:

“Ko odgovara za sadržaj i šta ćemo sa govorom mržnje, pretnjama i drugim sadržajem koji ugrožava prava drugog, ako pustimo sve? S druge strane, ako označimo samo neke, da li to znači da smo čitaoca sklonili od lošeg sadržaja i da li znači da treba da veruje onima koji nisu označeni bilo kakvom markicom? Je li i tada obmanut?” 

Kulićeva navodi predviđanja Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva pri Univerzitetu Oksford:

“Oni predviđaju da će svi naredni izborni procesi biti značajno obojeni lažnim vestima, botovima, veštačkom inteligencijom i da je u tome opasnost. To šta će pojedinac da kupi, za koga će da glasa i kako da glasa jeste roba koja se prodaje na društvenim mrežama. Onaj ko želi da utiče na volju pojedinca, želi i da kupi te informacije.” 

Luj Viton i Tifani ili može li to jeftinije

Uprkos tome što je potpisao obavezujući ugovor o akviziciji, u pismu od petka se takođe tvrdi da je Mask “pregovarao o pravima pristupa i informacija u okviru sporazuma o spajanju upravo kako bi mogao da pregleda podatke i informacije koje su važne za poslovanje Tvitera pre finansiranja i završetka transakcije”, prenosi Si-En-En.

Tviter će verovatno tražiti od suda dve stvari u parnici protiv Maska, rekao je Brajan Kvin, profesor prava na Bostonskom koledžu.

Kvin kaže da se očekuje da će Tviter tražiti odluku da nije prekršio ugovor, a verovatno će tražiti i sudski nalog kojim se zahteva da Mask završi kupovinu.

Prilikom procene Maskovih tvrdnji, dodao je Kvin, sud će verovatno razmotriti informacije koje je Tviter pružio do sada, kao i to da li su Maskovi zahtevi za dalje obelodanjivanje razumni i neophodni za završetak posla – na primer, da li su informacije koje želi potrebne za zadovoljenje vladinih regulatornih propisa ili obaveza finansiranja. 

Međutim, čak i dok se sudski sporovi nastavljaju, dve strane će verovatno nastaviti da razgovaraju, rekao je Kvin, a situacija bi mogla da se reši kroz ponovno pregovaranje o prodajnoj ceni.

Takva vrsta rešenja je uobičajena u sporovima oko spajanja, dodaje Kvin i podseća na nedavni sporazum luksuznih brendova “Luj Viton” i “Tifani”, koji je dospeo na sud, ali je na kraju sklopljen po nižoj ceni.

Maskova tvrdnja da je potrebno više informacija “teško je da se iznese”, dodao je Kvin.

“Sudija u Delaveru će biti prilično upoznat sa načinom na koji te transakcije funkcionišu i šta je normalno, a šta nije”, zaključio je Kvin.



RTS / Infomark