DA LI SMO U OPASNOSTI AKO BI ČERNOBILJ BIO REKETIRAN? Nivo radijacije već povećan, može li stići od Srbije

DA LI SMO U OPASNOSTI AKO BI ČERNOBILJ BIO REKETIRAN? Nivo radijacije već povećan, može li stići od Srbije

Tanjug/AP

Nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad nekadašnjom nuklearnom elektranom u Černobilju, ukrajinska nuklearna agencija i ministarstvo unutrašnjih poslova saopštili su u petak da beleže povećan nivo radijacije na lokaciji ugašene nuklearne elektrane u Černobilju.

Stručnjaci su rekli da je do promene došlo zbog kretanja teške vojne opreme u toj oblasti koja diže radioaktivnu prašinu u vazduh.

Vedrana Vuletić iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije navodi da prema zvaničnim podacima koje je Direktorat dobio, ukrajinski inspektorat jeste prijavio da je došlo do izmerenih povećanih nivoa zračenja u odnosu na prosečne vrednosti prošle godine, ali da trenutno nema opasnosti od povećane radijacije na našem području. 

Nije došlo do katastofe, nije došlo ni do kakvih problema sa gorivom koje stoji tamo na lokaciji, nego je došlo do poremećaja površinskog sloja i podizanja kontaminiranih čestica koje postoje tu od 1986. godine u vazduh i tako je detektovano to povećano zračenje – objašnjava Vuletićeva i dodaje:

 Treba da imamo na umu da to područje jeste kontaminirano, tamo zaista ima tog cezijuma 137 još od černobiljske katastrofe i nije došlo do ispuštanja novih materija u životnu sredinu. U tom kontekstu možemo da razumemo ruski stav da nije došlo do novih ispuštanja radioaktivnosti u životnu sredinu, već ono što je već tu, to je samo podignuto u vazduh (prašina) – naglašav Vuletićeva.

Tanjug/AP

Černobilj

 

Vuletić smatra da je to lokalizovano i ne očekuje da stigne do Srbije.

Ne očekujemo da to stiže zato što je to kao prašina koja se podigne sa tla i nakon nekog vremena ona se opet nataloži – objasnila je ona.

Černobilj je do danas ostao pod posebnom kontrolom, a nad četvrtim reaktorom černobiljske centrale, koji je eksplodirao, napravljen je olovno-betonski sarkofag.

Nakon 1986. godine tamo je podignut jedan betonski sarkofag, međutim njega je počeo da načinje zub vremena nakon nekoliko godina i onda se izgradila nova zaštita oko tog starog betonskog sarkofaga i upravo je cilj te nove zaštite koja je završena 2019. godine da spreči izlazak radioaktivnih materija, radioaktivne prašine – kaže Vuletićeva.

Tanjug/AP

Černobiljska nukearna elektrana

 

Na pitanje kakve bi posledice imalo ukoliko se slučajno desi da se u raketiranju pogodi reaktor, Vuletićeva kaže da se pri projektovanju takvih objekata vodi računa o svim neočekivanim događajima.

Černobiljska nukearna elektrana je zatvorena 2000. godine, ugašena i više ne radi i na tim reaktorima više nema goriva. Međutim, ono što postoji na toj lokaciji jeste isluženo gorivo – ono koje je zavrilo svoj aktivni život u reaktoru i stoji tamo u određenim skladištima. Pri projektovanju tih skladišta procena rizika za konstrukciju tih skladišta uzima u obzir takve neočekivane događaje – moraju da izdrže i prirodne katastrofe, ali i ljudski uticaj kao što je npr. pad aviona – istakla je Vuletićeva.

U slučaju da ipak dođe do raspršivanja radioaktivnosti u životnu sredinu mi imamo spremne mere zaštite koje se propisuju u tom slučaju, poručuje ona.

Sovjetski Savez je izgradio černobilsku elektranu kada je kontrolisao Ukrajinu, a mnogi smatraju da je tamošnja katastrofa iz 1986. faktor koji je doprineo padu bivše supersile nekoliko godina kasnije. 

 




REPUBLIKA